UNIVERZITET U BEOGRADU

RUDARSKO-GEOLOŠKI FAKULTET

 

 

 

TEHNIČKO REŠENJE UVOĐENJA AT VISEĆE PODGRADE I PRAĆENJA NAPONSKO-DEFORMACIONIH KARAKTERISTIKA MASIVA

 

Beograd, 2013

 

 

Vrsta tehničkog rešenja

M84

Autori tehničkog rešenja

Prof. dr Vojin Čokorilo, Prof. dr Nikola Lilić, Prof. dr Čedomir Beljić, Prof. dr Zoran Gligorić, Prof. dr Ivica Ristović, Doc. dr Vladimir Milisavljević, Doc. dr Aleksandar Cvjetić, Doc. dr Branko Gluščević

Naziv tehničkog rešenja

Tehničko rešenje uvođenja AT viseće podgrade i praćenja naponsko-deformacionih karakteristika masiv

Za koga je tehničko rešenje rađeno

Javno Preduzeće za Podzemnu Eksploataciju Uglja, Resavica

Godina izrade tehničkog rešenja

2013.

Verifikacija reuzltata

Od strane recenzenata:

1.      Prof. dr Brian GD Smart, dipl. ing. rud. Rector, Global College, Malta

2.      Doc. dr Jovo Miljanović, dipl. ing. rud., Univerzitet u Baljanuci, Rudarski fakultet

Ko je prihvatio tehničko rešenje:

Rudarsko-geološki fakultet, Beograd

Primena rezultata

Rudarska industrija, podzemna eksploatacija, tunelogradnja, građevinska industrija

 

 

 

 

 

 

1.     Oblast na koju se tehničko rešenje odnosi

Tehničko rešenje se odnosi na novu tehnologiju podgrađivanja podzemnih prostorija i praćenja naponsko-deformacionog stanja masiva u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom.

 

2.     Problem koji se tehničkim rešenjem rešava

 

Rudnici JP PEU odlikuju se veoma složenim sistemima otvaranja i osnovne pripreme, koje karakteriše veliki broj aktivnih transportnih i ventilacionih prostorija, relativno velika dužina prostorija za primenjenu tehnologiju otkopavanja i različito vreme eksploatacije prostorija.

Podgrađivanje podzemnih prostorija otvaranja i osnovne pripreme vrši se uglavnom čeličnom kružnom popustljivom podgradom izrađenom od čeličnih profila različitih statičkih karakteristika, čeličnom lučnom popustljivom podgradom, čeličnom trapeznom podgradom i drvenom trapeznom podgradom. Prostorije otkopne pripreme podgrađuju se isključivo drvenom trapeznom podgradom.

Najrasprostranjenije vrste podgrada su čelična kružna podgrada (36%), zatim čelična lučna podgrada (22%), drvena trapezna podgrada (11%) i čelična trapezna podgrada (6%). Ostale vrste podgrada (betonska, čelična zasvođena, torket i dr.) su manje zastupljene.

Istraživanja koja su vršena u prethodnom periodu su pokazala da je potrebno naći tehničko-tehnološka rešenja za podgrađivanje koja bi obezbedila ostvarivanje povoljnijih tehničkih i ekonomskih efekata. Pored toga, utvrđeno je da postojeće načine podgrađivanja treba osavremeniti kako bi se u otežanim uslovima postigli povoljniji efekti prvenstveno u pogledu stabilnosti podzemnih prostorija i u najvećoj mogućoj meri smanjili dodatni radovi i troškovi na njihovoj sanaciji. Kao racionalno rešenje za postizanje ovih ciljeva nametnula se tehnologija podgrađivanja AT visećom podgradom.

Iskustva pokazuju da primena AT viseće podgrade obezbeđuje racionalnije podgrađivanje podzemnih prostorija u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, prvenstveno u unapređenju ekonomskih pokazatelja. Racionalizacija izrade podzemnih prostorija može se obezbediti i u slučaju izrade bušačko-minerskim radovima i u slučaju mehanizovane izrade.

 

3.     Stanje rešenosti ovog problema u svetu

Primena viseće podgrade u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom širom sveta se pokazala kao veoma efikasan način podgrađivanja, pošto su se podzemne prostorije podgrađene ovom vrstom podgrade pokazale kao pouzdane u smislu njihove funkcionalnosti. Međutim, i pored velikog i dobro dokumentovanog stečenog iskustva, kao i obimnog naučno-istraživačkog rada, još uvek nije utvrđen opšte prihvaćen postupak izbora elemenata sistema viseće podgrade. Ovo se posebno odnosi na izbor dužine sidra, broja sidara u jednom redu (šema ugradnje) i rastojanja između susednih redova sidara.

Svetska iskustva stečena u rudnicima koji su primenili AT viseću podgradu ukazuju na postizanje veće stabilnosti podzemnih prostorija, snižavanje troškova njihove izrade, povećanja brzine napredovanja radilišta i sigurnosti odnosno bezbednosti pri njihovom korišćenju. Primera radi, rudnici u zemljama koji su značajni svetski proizvođači uglja (V. Britanija, Nemačka, Rusija i dr.) sa velikim uspehom primenjuju ovu vrstu podgrade, a pozitivna iskustva su stečena i u zemljama bivše SFRJ (Slovenija), kao i u zemljama iz našeg okruženja (Rumunija, Bugarska i dr.).

Pored navedenih prednosti AT viseća podgrada u odnosu na konvencionalnu čeličnu i drvenu podgradu, stvara uslove za primenu mehanizacije, kako u procesu izrade podzemnih prostorija, tako i u procesu otkopavanja.

 

4.     Suština tehničkog rešenja

 

Metodologija istraživanja koja će se primeniti u ovom tehničkom rešenju bazirana je na numeričkom modeliranju i "in situ" eksperimentu, odnosno eksperimentalnoj ugradnji AT viseće podgrade.

4.1.                     Modeliranje elemenata AT viseće podgrade

Numeričko modeliranje elemenata AT viseće podgrade će se izvršiti tako što će se u prvom koraku odrediti Ocena krovine u rudnicima uglja-CMRR za konkretne uslove u određenom rudniku sa podzemnom eksploatacijom.

Po određivanju vrednosti CMRR-a pristupa se određivanju dužine sidra i nosivosti sidra, kao i ostalih parametara značajnih za ugradnju AT viseće podgrade.

 

4.2.                     Eksperimentalna ugradnja AT viseće podgrade

Ovim tehničkim rešenjem je predviđeno da se postupak eksperimentalne ugradnje AT viseće podgrade realizuje u tri faze: ispitivanje lokacije, sistematsko probno podgrađivanje i optimizacija i potvrda usvojenog rešenja.

Prva faza obuhvata aktivnosti koje se odnose na utvrđivanje karakteristika i fizičko-mehaničkih osobina radne sredine, odnosno masiva u kojem će se naći AT viseća podgrada.

Početak ugradnje AT viseće podgrade predstavlja početak II faze eksperimenta, a cilj koji treba ostvariti je potvrda efikasnosti viseće podgrade, odnosno ostvarenje kontrole nad okolnim stenskim masivom.Do potvrde se dolazi putem merenja deformacija masiva, ali i merenjem opterećenja kojem su izložena sidra viseće podgrade. Potvrdom će se smatrati zaustavljanje širenja deformacija po dubini masiva kada merni instrumenti više ne budu pod uticajem radilišta, kao i transfer opterećenja sa stenskog masiva na sidra. Za ova merenja će se koristiti specijalizovani merni instrumenti.

Tek kada se potvrdi kontrola nad masivom pomoću početne šeme ugradnje, pristupiće se III fazi eksperimentalne ugradnje AT viseće podgrade, u kojoj će se izvršiti optimizacija načina podgrađivanja podzemne prostorije. Optimizacija načina podgrađivanja u opštem smislu može da obuhvati i određene tehnološke promene (npr. promena profila podzemne prostorije). Zbog toga je potrebno ponovo potvrditi kontrolu nad okolnim stenskim masivom i stabilnost optimizovanog rešenja podgrađivanja uz isti uslov kao i u prethodnoj fazi.

 

4.3.                     Instrumenti za praćenje naponsko-deformacionog stanja masiva

Tokom eksperimentalne ugradnje AT viseće podgrade za merenje napona i deformacija okolnog stenskog masiva, kao i za praćenje stanja viseće podgrade se koriste: sonični ekstenzometar, sidra sa mernim trakama i dvovisinski merač deformacija (tzv. "tell.tale").

 

Sonični ekstenzometar

 

Ovi uređaji se koriste za merenje deformacija u krovini i bokovima podzemne prostorije do dubine od 7,5 m. Uređaj čine savitljiva sonda dužine 7,5 m i čitač. Očitavanje se vrši ubacivanjem sonde u vodeću cev koja je postavljena u bušotinu prečnika 43 mm, duž koje se nalazi 20 prethodno postavljenih magneta čije se pomeranje prati. Preciznost očitavanja je 0,02 mm, odnosno sa sondom se može utvrditi položaj svakog od 20 magneta duž bušotine sa tačnošću od 0,02 mm.

Ugradnja soničnog ekstenzo-metra se vrši što je bliže čelu radilišta, u najkraćem mogućem periodu posle napredovanja kako bi se detektovale inicijalne deformacije, a očitavanja se obavljaju u jednakim intervalima tokom napredovanja radilišta. Na osnovu ovih očitavanja moguće je precizno utvrditi zone deformacija do dubine od 7,5 m, kao i trendove ovih deformacija tokom napredovanja radilišta. Na sl. 1 prikazana je principijelna šema ugrađenog soničnog ekstenzometra, a na sl. 2 prikazan je komplet soničnog ekstenzometra sa čitačem.

Sl. 1 Šema ugrađenog soničnog ekstenzometra

 

a)

b)

Sl. 2 Elementi soničnog ekstenzometra i merni uređaj

a) merni uređaj-čitač; b) komplet soničnog ekstenzometra

 

Sidro sa mernim trakama

 

Ovaj merni instrument služi za ocenu transfera opterećenja sa masiva na viseću podgradu. Sidro sa mernim trakama u osnovi predstavlja standardno AT sidro duž koga je na jednakom rastojanju postavljeno do devet parova mernih traka. Merne trake postavljene po dužini sidra omogućavaju praćenje aksijalne sile u samom sidru, a razlika u vrednosti između naspramnih parova traka omogućava određivanje momenta koji teži da savije sidro. Na sl. 3 prikazano je jedno sidro sa mernim trakama sa priključenim čitačem.

 

Sl. 3 Sidro sa mernim trakama i čitač

 

Dvovisinski merač deformacija

 

Ovi uređaji se mogu opisati kao žičani ekstenzometri – merači deformacija, sa vizuelnim pokazivačem. Svaki pokazivač – indikator je obešen o kotvu koja je postavljena na određenoj dubini u bušotinu. Pokazivač obešen o kotvu "A" služi za očitavanje deformacije koja je nastala ispod visine sidrenja. Pokazivač obešen o kotvu "B" se postavlja na dubini koja odgovara dvostrukoj visini sidrenja, tako da se na njemu očitava deformacija nastala na dvostrukoj visini sidrenja. Na sl. 4 dat je šematski prikaz ovog uređaja.

Sl. 4 Šematski prikaz dvovisinskog merača deformacija

 

Zbir vrednosti deformacija sa pokazivača "A" i "B" predstavlja ukupnu deformaciju ispod gornje kotve "B", odnosno ukupne deformacije duž bušotine instrumenta.

5.     Detaljan opis tehničkog rešenja

 

Kao što je već rečeno u prethodnom poglavlju, početna aktivnost je numeričko modeliranje elemenata AT viseće podgrade koje je zasnovano na Oceni kvaliteta krovine u rudnicima uglja-CMRR. Ovom ocenom se određuje vrsta krovine, odnosno njena pogodnost za primenu AT sidara u konkretnim radnim uslovima, a na osnovu koje se vrši određivanje osnovnih parametara viseće podgrade: dužine sidra (LS) i nosivosti sidra (R).

Sveobuhvatni način određivanja šeme ugradnje sidara i rastojanja između redova sidara (koji je zasnovan na bezdimenzionom projektnom parametru-PP) je pošao od pretpostavke da ni jedan element ili parametar viseće podgrade nije najvažniji za određivanje šeme ugradnje i rastojanja između redova sidara, već se u obzir uzimaju praktično svi ključni parametri viseće podgrade, kao i širina podzemne prostorije. Projektni parametar se određuje na osnovu izraza:

gde je:

LS – dužina sidra (m);

NS – broj sidara u jednom redu;

R – nosivost sidra (kN);

b – rastojanje između susednih redova sidara (m)

B – širina podzemne prostorije (m);

 

Sa druge strane, preporučene vrednosti projektnog parametra za plitka (do 100 m dubine) i duboka ležišta, se određuju na sledeći način:

PP = 15,5 – 0,23 · CMRR;

PP = 17,8 – 0,23 · CMRR;

 

Uz prethodno izračunatu potrebnu dužinu sidra(LS) i nosivost sidra (R), kao i poznatu ili na osnovu tehnoloških preduslova određenu potrebnu širinu podzemne prostorije (B), moguće je usvojiti jedan parametar (NS ili b), a zatim izračunati drugi parametar, bitan za izbor šeme ugradnje AT sidara. Na ovaj način se može odrediti više šema za ugradnju sidara i rastojanja između susednih redova sidara, čija je primena opravdana i moguća sa stanovišta parametara viseće podgrade i preovlađujućih rudarsko-geoloških uslova. Rezultat ovog postupka bi bio nekoliko mogućih varijanti šema ugradnje viseće podgrade na određenom rastojanju, čime se za konačan izbor omogućava primena i drugih kriterijuma (ekonomskih, tehničkih, tehnoloških i dr.).

Eksperimentalna ugradnje AT viseće podgrade realizuje u tri faze:

I faza              Ispitivanje lokacije i preliminarna istraživanja;

II faza            Sistematsko probno podgrađivanje;

III faza           Optimizacija i potvrda usvojenog rešenja

Aktivnosti u okviru I faze obuhvataju uzorkovanje 5 m direktne krovine u odabranoj podzemnoj prostoriji i ispitivanja uzoraka, probna bušenja radi utvrđivanja kompatibilnosti opreme i izbora bušaćeg pribora i obavljanje testova čupanja sidara. Od navedenih aktivnosti najznačajnija je test čupanja sidra.

Test čupanja sidra se vrši kako bi se izmerila čvrstoća veze sidra i stenskog masiva, a u konkretnim uslovima. Na sl. 5 prikazana je principijelna šema testa čupanja. Povoljna sredina za obavljanje ovog testa predstavlja deo podzemne prostorije u kome krovina nije oštećena, odnosno gde nije došlo do raslojavanja krovine i lomljenja krovinskog materijala.

 

Sl. 5 Principijelna šema testa čupanja sidra

 

Na osnovu rezultata dobijenih u I fazi, ali i na osnovu numeričkog modeliranja elemenata AT viseće podgrade izradiće se početna šema ugradnje viseće podgrade. Početak ugradnje AT viseće podgrade prema početnoj šemi predstavlja početak II faze eksperimenta, a cilj koji treba ostvariti u ovoj fazi je potvrda efikasnosti viseće podgrade, odnosno ostvarenje kontrole nad okolnim stenskim masivom. Za potvrdu ostvarenja kontrole nad stenskim masivom potrebno je ostvariti napredovanje radilišta od 30 do 60 m, i to u periodu ne kraćem od 2 nedelje. Ovaj uslov je neophodan kako bi se mogla oceniti efikasnost AT viseće podgrade, pošto radilište odmakne i dođe do preraspodele napona, stabilizacije poremećaja u masivu i formiranja novog ravnotežnog stanja oko podzemne prostorije.

Do potvrde se dolazi putem merenja deformacija masiva u krovini i bokovima podzemne prostorije, ali i merenjem opterećenja kojem su izložena sidra viseće podgrade. Potvrdom će se smatrati zaustavljanje širenja deformacija po dubini masiva kada merni instrumenti više ne budu pod uticajem radilišta, što predstavlja postizanje stabilnosti podzemne prostorije, kao i transfer opterećenja sa stenskog masiva na sidra, odnosno pojava aksijalnih sila i momenata savijanja u sidrima AT viseće podgrade. Za ova merenja će se koristiti specijalizovani merni instrumenti.

Tek kada se potvrdi kontrola nad masivom pomoću početne šeme ugradnje, pristupiće se III fazi eksperimentalne ugradnje AT viseće podgrade, u kojoj će se izvršiti optimizacija načina podgrađivanja podzemne prostorije. Pošto ovo podrazumeva promenu načina podgrađivanja i u ovoj fazi će biti potrebno potvrditi kontrolu nad okolnim stenskim masivom i stabilnost optimizovanog rešenja podgrađivanja uz isti uslov kao i u prethodnoj fazi. Potvrda kontrole nad masivom i stabilnosti podzemne prostorije podgrađene optimizovanom podgradom će se smatrati završetkom III faze eksperimenta, odnosno završetkom eksperimentalne ugradnje viseće podgrade.

U rudnicima Javnog Preduzeća za Podzemnu Eksploataciju Uglja dominantni su kružni i lučni profili podzemnih prostorija. U kontekstu ovog tehničkog rešenja optimizacija načina podgrađivanja obuhvata i zamenu kružnog i lučnog profila sa trapeznim. Ovo je od značaja pošto kod trapeznog profila AT viseća podgrada efikasnije deluje u smislu mehanizma formiranja grede u neposrednoj krovini. Samim tim dolazi do unapređenja stabilnosti podzemne prostorije i smanjenja deformacija, uz očekivano eliminisanje kasnijih rekonstrukcija (tzv. permanizacija).

U tehnološkom smislu, trapezni profil predstavlja povoljnije rešenje u odnosu na kružni profil zbog efikasnijeg iskorišćenja prostora, povoljnijih uslova ventilacije i dr. Prelaskom na viseću podgradu, takođe se ostvaruje i ušteda na podgradnom materijalu.

Takođe, stvarju se povoljniji uslovi za dalja unapređenja načina podgrađivanja i to prvenstveno u pravcu povećanja stabilnosti podzemne prostorije do mere koja bi omogućila povećanje osnog rastojanja između okvira čelične trapezne podgrade čime bi se omogućile još veće uštede. Pozitivni efekti bi bili i povećanje brzine napredovanja radilišta, manji obim angažovanja radnika na teškim fizičkim poslovima (brža ugradnja podgrade, manje količine materijala za dopremu i dr.), humaniji uslovi rada, stvaranje uslova za primenu mehanizovanog otkopavanja i dr.

 

 

6.     Zaključak

 

Za uvođenje AT viseće podgrade neophodno je realizovati niz aktivnosti i postupaka opisanih u ovom tehničkom rešenju, čija je suštinska aktivnost "in situ" eksperimentalno podgrađivanja AT visećom podgradom. Ovakav eksperiment podrazumeva podgrađivanje podzemne prostorije AT visećom podgradom, po pravilu u dužini od 100 m, i to odmah po njenoj izradi. Tokom eksperimenta bi se vršio pravilan izbor dužine i rasporeda sidara, obavila bi se sva potrebna merenja (praćenja elemenata viseće podgrade i stanja okolnog stenskog masiva) i precizno definisao novi model podgrađivanja. Eksperimentalna ugradnja AT viseće podgrade omogućava postupne izmene u načinu podgrađivanja, uz stalno praćenje stanja stenskog masiva i AT viseće podgrade.

Kriterijumi za ocenu efikasnosti AT viseće podgrade su zaustavljanje širenja deformacija po dubini masiva (što predstavlja dokaz postizanja stabilnosti podzemne prostorije) i ostvarivanje transfera opterećenja sa stenskog masiva na AT viseću podgradu.

Ovakvim pristupom bi se omogućilo da se primena skupe čelične podgrade eliminiše ili svede na najmanju moguću meru, kao i aktivnosti na prerađivanju (sanaciji) podzemnih prostorija.

Sve aktivnosti i istraživanja opisana u ovom rešenju se u tehničko-tehnološkom smislu mogu realizovati u svim rudnicima JP PEU, kao i u ostalim rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima.

Konačno, AT viseću podgradu treba što pre afirmisati u našim rudnicima uglja zbog njenog višestrukog značaja jer obezbeđuje veću stabilnost podzemnih prostorija, snižava troškove njihove izrade, povećava brzinu napredovanja i pozitivno utiče na humanizaciju rada u teškim jamskim uslovima. Pored ovoga, AT viseća podgrada otvara put za primenu savremenih tehnologija i opreme u podzemnoj eksploataciji.

 

 

7.     Literatura

  1. Analiza opravdanosti mehanizovane izrade podzemnih prostorija u JP PEU u cilju racionalizacije procesa i ostvarenja efikasne dinamike, Studija, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 2009.
  2. Bieniawski Z.T.: Strata control in mineral engineering. New York, NY: John Wiley & Sons, Inc, 1987.
  3. Čokorilo V., Milisavljević V.: Roof monitoring devices and proposal for introduction of AT rockbolts in "Soko" colliery, Proceedings of ICAMC 98 - 13th International Conference on Automation in Mining, High Tatras, Slovak Republic, 4, p. 279-282., 1999.
  4. Gerdeen J.C., Snyder V.W., Viegelahn G.L., Parker J.: Design criteria for roof bolting plans using fully resin-grouted nontensioned bolts to reinforce bedded mine roof. Volume III: Experimental model studies; Volume IV: Theoretical analysis. Houghton, MI: Michigan Technological University. U.S. Bureau of Mines contract No. J0366004. , 1979.
  5. Gerrard C.: Rock bolting in theory, Proceedings of the International Symposium on Rock Bolting, Abisko, Sweden, pp.3-29, 1983.
  6. Hoek E. and Brown E.T.: Underground Excavations in Rock, London: Institution of Mining and Metallurgy, 1980.
  7. Jeffery R. and Daemen J.: Analysis of Rockbolt Reinforcement of Layered Rock Using Beam Equations, Proceedings of the International Symposium on Rock Bolting, Abisko, Sweden, pp. 173-185. , 1982.
  8. Jovanović P.: Projektovanje i proračun podgrada horizontalnih podzemnih prostorija, Knjiga 3, Beograd, Rudarsko-geološki fakultet, s. 456, 1995.
  9. Jun Lu L.: A New Rock Bolt Design Criterion and Knowledge-Based Expert System For Stratified Roof, Dissertation, Faculty of the Virginia Polytechnic Institute and State University, 1999.
  10. Milisavljević V., Ristović I., Gašić V.: Eksperimentalna provera mogućnosti podgrađivanja ankerima sa dvokomponentnom smešom, Zbornik sa 30. Oktobarskog savetovanja, Bor, s. 142-149. , 1998.
  11. Milisavljević, V., Magistarska teza: "Ispitivanje mogućnosti primene specijalnih konstrukcija rudarskih mašina u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom", Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 1999.
  12. Milisavljević V., Ristović I., Čokorilo V., Lilić N., Denić M.: Improvement of Roadways Stability in Serbian Underground Coal Mines, Papers Book, 4th Balkan Mine Congress, Ljubljana, Slovenia, pp. 533-538, 2011.
  13. Molinda G. M., Mark C.: Coal Mine Roof Rating (CMRR): A Practical rock mass rating for coal mines, Pittsburgh, PA: U.S. Department of the Interior, Bureau of Mines, IC 9387. , 1994.
  14. Molinda G. M., Mark C.: Design of Roof Bolt Systems. In: New Technology for Coal Mine Roof Support. Pittsburgh, PA: U.S. Department of Health and Human Services, Public Health Service, Centers for Disease Control and Prevention, National Institute for Occupational Safety and Health, DHHS (NIOSH) Publication No. 2000-151, IC 9453. , 2000.
  15. Molinda G. M., Mark C., Dolinar D.R.: Assessing coal mine roof stability through roof fall analysis. In: New Technology for Coal Mine Roof Support. Pittsburgh, PA: U.S. Department of Health and Human Services, Public Health Service, Centers for Disease Control and Prevention, National Institute for Occupational Safety and Health, DHHS (NIOSH) Publication No. 2000-151, IC 9453. , 2000.
  16. Panek, L.: Principles of Reinforcing Bedded Mine Roof with Bolts, U.S. Bureau of Mines RI 5156, p. 25, 1956.
  17. Peng, S.: Coal Mine Ground Control, John Wiley & Sons, Inc., pp. 131-173. , 1984.
  18. Peng S.: Roof bolting adds stability to weak strata, Coal Age Magazine Dec: 32-38, 1998.
  19. Racionalizacija i modernizacija izrade i podgrađivanja rudarskih prostorija u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, Studija, Codel, Beograd, 2001.
  20. Sagledavanje stanja i mogućnosti restrukturiranja rudnika za podzemnu eksploataciju uglja u JP Eelektroprivreda Srbije, Studija, Rudrasko-geološki fakultet, Beograd, 2002.
  21. Stankus, J., Guo, S.: New Design Criteria for Roof Bolt Systems, Proceedings of 16th Conference on Ground Control in Mining, Morgantown, WV, pp.158-166. , 1997.
  22. Unal, E.: Design Guidelines and Roof Control standards for Coal Mine Roofs, Ph.D. Dissertation, Pennsylvania State University, University Park, PA, p. 355. , 1983.
  23. Whittaker B. N., Frith R. C.: Tunneling - design, stability and construction, The Institution of Mining and Metallurgy, London, Velika Britanija, 1990.